Први помен у историјским изворима
Први помен у историјским изворима имена Чачак објављен је први пут у “Споменици Чачанске гиманзије 1837-1937“ (Чачак, 1938). Аутор књиге Драгомир Поповић је податак добио од др Михаила Динића, тадашњег доцента Београдског универзитета, који је у Дубровачком архиву, серији докумената Lettere di Levante (Писма и Упуства са Истока), L.V. f. 52/v и f. 53, пронашао податак о помену Чачка. У документу је наведено да су 3. јануара 1409. године двојица курира у насељу које се звало Чачак, предали писмо Марину де Лебру и његовом сину Милу у њиховом стану, дана 18. месеца децембра прошлог у Чачку. У прво време као први помен имена Чачак узиман је 3. јануар 1409. године све док професор др Андрија Веселиновић својим истраживањима и објашњењем није померио границу на 18. децембар 1408. године.
1408, 18. децембар – У једном документу, који се чува у Дубровачком архиву у серији докумената под именом Lettere e commisioni di Levante (Писма и упуства са Истока), први пут се помиње назив Чачак. У документу се помиње један од највећих дубровачких трговаца Марин де Лебро, који је живео у Чачку (in Cacahk), што је несумњив доказ да је у то време Чачак био већа насеобина. Наредне године се помиње као тужитељ у једном спору. Њему су двојица дубровачких курира Прибислав и Утјешен предали два судска позива двојици дубровбачких грађана Марину Лебровићу и његовом сину Милу ( Marin de Lebro et Millo eius filio) позвани су пред дубровачки суд због неизмирених дуговања према повериоцима, дубрачким властелинима Павлу Гундулићу, Клементу Бодачићу и Николи Рањини. Трговац Марин де Лебро је у Чачку имао кућу, можда и радњу, у којој су повремено боравили, а главна активност била му је на Руднику. У српским документима је називан и Мароје Лебровић. Био је закупник рудничке царине и убрајао се у ред већих предузетника у Србији, а и кредитор. За закупнину рудничке царине морао је деспоту Стефану да годишње плаћа 600 литара сребра.
1409, 3. јануар – записник о саслушању двојице курира који су у Дубровачком магистрату под заклетвом изјавили да су предали писмо Марину де Лебру и његовом сину Милу у њиховом стану 18. децембра у Чачку (Cacach). Иста забелешка налази се на другом месту писана талијанским језиком, са једном малом разликом у транскрипцији имена Чачак (Zaçach).
О историји зграде Градске управе
Прва зграда Општине Чачак купљена је 1873. године од породице Кривачић у Хајдук Вељковој улици и ту су општинске службе биле смештене све до 1927. године (1928. године је у тој згради отворен приви дечји вртић у Чачку, који и данас функционише).
Године 1927. купљена је и кућа породице Тодосијевић у Рајићевој улици, где је смештен део општинских служби Зграда у којој се данас налази Градска управа је изграђена 1875. године у њој је све до 1927. године била смештена основна школа и шесторазредна Чачанска гимназија (Реалчица). Године 1927. изграђена је зграда Гимназије на месту Владичиног конака у коју се преселила Гимназија (осморазредна) – данас улица Жупана Стацимира бр. 1.
У бившу зграду РЕАЛЧИЦЕ смештен је тада, 1927. године, Срески суд, а 1936. године када Чачак добија статус града и Градско поглаварство. Године 1944. у немачком бомбардовању ова зграда је претрпела велика оштећења.
После рата, 1946. године, на истом месту је озидана зграда за потребе Народног одбора. (То је зграда у којој се и данас налази Градска управа).
На предлог Завода за заштиту споменика културе – Краљево, 1997. године, проф. др Милош Радовановић, архитекта, је урадио идејни пројекат реконструкције општинске зграде, који је Завод и прихватио. Исте године је урађена реконструкција фасаде и згради је враћен изглед фасаде РЕАЛЧИЦЕ. То је и разлог зашто изнад главног улаза пишу године 1875 – 1997.
Године 2002. урађен је извођачки пројекат и отпочела реконструкција унутрашњости зграде. Дограђено је поткровље и ентеријер према пројекту проф. др Милоша Радовановића.
Године 2008. Чачак добија статус града.
Данас се у поткровљу налазе: сала Градског већа, кабинети градоначелника, заменика градоначелника, помоћника градоначелника, председника Скупштине, заменика председника Скупштине и канцеларије стручних служби.